Kada se kiše i oluje stišale budu
I kreket žaba po blatnjavom putu bude utihao
I kad raspjevani zvuk zvona sa katedralskog tornja zaustavi i nadjača bolnu pjesmu vjetra
A aleje ponovo ožive životom proljeća
Ja kliktaću nestanku svome.
Tada draga sigurno više neću morati čekati i po pola sata duže
Sklonjen u sijenci fenjera, prokisao do kože, tvoj korak laki
Znam, tebi se nikada žurilo nije
A ja, baksuz, baš u jesen se zaljubih
Ali nije važno, ja evo kličem
Jer rekoše mi, iza svakog nestanka rođenje niče
Ljubaznošću naslednika Želimira Altarca Čička, autora stihova